Toplina tvojih reci...
Gusim se u skucenom prostoru nicega
osamelom od ispraznih ljudi
koji ne postoje
vise
Ne dodirujem
izbledele odnesene tragove
izgubljenih razumevanja
prozetih naivnoscu
iluzornih dodira dusa
koje ne postoje
vise
zbog sebicnosti, oholosti, arogancije
koja ih brise
i odnosi daleko od nadanja
Koje dise
koje ne postoji
vise
za nas
Dolazim do daha
Disem u skucenom prostoru nicega
Koji ne postoje
vise
Ispunjava ga toplina tvojih reci
Koja dise
za nas
Da li je u njoj spas?
Sakupi izgubljene zrake duse
Pronadji iskre
zaturene u kutu
tvoje sobe
Oboji zid cutnje
i bola
u crveno
Pronadji niti moje
prosute maste
na tvom jastuku
Oseti moj dodir
ruke
u svojim mislima
Dok upijam
tvoj pogled
duboko u grudima
Pogled koji znaci
vecnost
i kraj
Dodir ruke
koji uranja u
spokojstvo duse
ostavljajuci
pecat bola
na srcu
Sakupi
sve otiske duse
koje sam ostavila
tebi
I zapecati ih
vecnoscu
na tvom srcu
I cuvaj srce svoje
od pakosti mraka
koji ga truje
Sacuvaj ga zbog
zbog sebe
radi mene
zbog ljubavi
da ne uvene
I kad sve sto je
izgubljeno
ozivi i udahne srecu
vecno moguceg
Otpecati
sve izgubljene zrake duse
ponovo da disu
za nas.
.
.
.
Ocekivanja
Ocekivanja
ucenjivanja
razocarenja
prastanja
podcenjivanja
precenjivanja
arogancije
precutkivanja
zaziranja
divljenja
hvatanja za rec
osudjivanja
opravdavanja
ignorisanja
skrivanja
guse
stvaraju
bol
duse…..
dokle ?
.
.
.